San Andreas (2015)

Posted: Lipanj 15, 2015 in Avantura, Katastrofa

san_andreas.0 san_andreas_ver3_xlg sanandreas san-andreas-poster

IMDb

Trailer

 

Mrzim ljeto. Ali, stvarno ga mrzim. Vrućine, visoke temperature, stalna televizijska upozorenja da ne hodate po jakom suncu (ljudi su toliko glupi te ih treba stalno upozoravati na to) vesela lica televizijskih voditelja koji najavljuju dotok turista (najbolja sezona od prošle sezone)… sve to me doslovno ubija efikasnije nego nekakva solarna baklja koja bi bacila svijet u kameno doba. Naravno, tu je i ono poznato real life sranje; posao, rad za mrzovoljnog šefa (koji broji lovu za odlazak na more dok vi čuvate utvrdu) krediti, dugovi i kamatari koji vam dišu za vratom. Život je lijep i sva ostala narodna mudrost. No, ima tu i dobra strana. Ljeto je vrijeme kad se puštaju ljetni blockbusteri (volim ubacivati ove english nazive, ispadam sofisticiraniji nego stvarno jesam) i kad možete otići u ugodno rashlađeno kino, papati veliko pakovanje kokica i na dva sata zaboraviti što vas čeka izvan zamračene dvorane. Nakon što izađete van, onda možete zaboraviti i to što ste gledali jer… pa takva je i kvaliteta. Oh, ne shvatite me krivo, ima stvarno pametnih stvari za pogledati na repertoaru, ali već kad idem u kino, i platim preskupu kartu, želim vidjeti kako se stvari razlijeću u parapamčad. Za ostale, kvalitetnije stvari, jel’te, imam internet i višak slobodnog vremena, ali ako idem u kino… pa, želim vidjeti kako The Rock spašava ljude uokolo te kako se all mighty America raspada poradi prirodnih uzroka, a ne nabrijanih terorista koji uokolo vozaju aktivnu malu taktičnu nuklearku umjesto da je detoniraju prvom prilikom. No, da budem iskren, nisam išao u kino gledati Rocka i njegove kvadribicepse već sam išao jer sam poprilično slab na filmove katastrofe. Eto, svi imamo malu prljavu tajnu koje se (ne)sramimo i pošto već znam kako će biti puno zgražanja, puno negodovanja, puno ja-to-ne-bih-nikad-gledao(la) razmišljanja, ali, stvarno iz duše iskreno, jednostavno je prevruće da bih mario za to. Što se pak tiče samog žanra katastrofe, pa, njega volite ili ne, nema neke zlatne sredine. S obzirom da je San Andreas ispunio dva preuvjeta (pravi materijal za zamračeno kino i film je katastrofe) netko bi rekao da sam imao genijalno provedeno vrijeme. Nije baš toliko sjajno bilo, istini za volju, film je na trenutke glup da je to bolno za gledati, ali da je bio potpuni promašaj, to nije. Ta, ipak je u njemu The Rock, mislim, ne.

Šalu na stranu, razlog zašto sam ovo malo disaster čudo držao na oku bila je činjenica da rasjed San Andreas uistinu postoji i da je glavni uzrok zašto Kalifornija ima toliko potresa i zašto postoji otvoreni strah da bi jednog lijepog (ljetnog) dana mogao doći the big one i Nevadu pretvoriti u priobalno područje. Naravno, ekslopatacija stvarnih strahova stara je vijest, a potres je jednako zajebana situacija kao i poplava, a već dugo nije bilo nekog posebno jakog razaranje zemlje surfera i filmskih zvijezda, pa me zanimalo koliko će autori biti kreativni. Mislim, već sama činjenica da bi se jedan takav potres magnitude 9.5 po Richteru (ono, znam sve stručne nazive) mogao i dogoditi dovoljan je razlog da vam proradi morbidna znatiželja. Ipak, da ne bude kako potres ne može biti zanimljiva storije za filmaše, vrijedi pogledati i dva naslova iz iste branše tek toliko da dobijete osjećaj za temu. San Francisco (1936) odlična je drama s plejadom stare garniture poznatih glumaca koja razorni potres iz 1906 koristi kao vrhunac radnje. Tu je i famozni Earthquake (1974) koji je došao u prime time razdoblju (vidite kako spretno ubacujem te engleske nazive?) filmova katastrofe, s nimalo manje poznatom plejadom poznatih glumaca. Oba su dobra na svoj način, i oba su loša na svoj način, no njih pogledajte ili kao predjelo ili kao desert, pa neka vam San Andreas bude glavno jelo. Jer, ne znam ni odakle početi s dojmovima. To je jednostavno neozbiljan film, koji je svjestan toga da je neozbiljan film, što mu je pak određeni plus. Odmah po početku, kad TV ekipa prati posadu spasilačkog helikoptera na običnom zadatku, naš junak, u najboljoj maniri najskromnijeg čovjeka na svijetu kaže – Samo radim svoj posao, gospođo. Minutu kasnije od počne bacati isti taj helikopter lijevo-desno i spuštati ga u duboki kanjon tako efikasno da bi ga i Stipe Božić zaposlio u HGSS-u, gdje je pak zaglavio terenac s prikladno simpa next door američkom curom, koja je taj auto tamo parkirala čarolijom dostojnom Harry Pottera (naime, nigdje nema ceste) i spašavati je u maniri Sly Stallonea u akcijskom hitu Clifhanger. To je početak, stvari vam odmah postanu kristalno jasne, ovdje neće biti dramaturških razgovora kao u San Franciscu, niti muke preživljavanja kao u Earthquakeu; ovdje će biti orgija specijalnih efekata i junački nastup našeg junaka. O, Andreas prati obazac starih filmova katastrofe, imamo nekoliko razadvojenih likova i njihov kut gledanja, ali to je više kao narativna struktora da se pokaže što više razaranja nego što služi u svrhu neke radnje kojom bi nas približila likovima.

Pretpostavljam da očekujete debeli patriotizam i ho-ruk govore naših junaka. Prvoga baš i nema, iznenađujuće, drugoga isto tako baš i nema, opet iznenađujuće, ali pojavi se koji bljesak takvih stvari. Likovi uvijek imaju vremena reći jedno drugom kako se vole i da će sve biti u redu (i to dok im zgrada pada na glavu – čak i jedan teretni brod) Klišeji? Sve čega se možete sjetiti. Grupa ljudi, ozbiljna katastrofa, junak bez mane (s daškom osobne tragedije) žena koja ga voli (ali se razvode) kćer koja ih oboje voli bezuvjetno, razaranje svega što je fizički moguće (čak i nemoguće), prepreka kao u priči kojoj nema kraja, i tako dalje i tako dalje. Likovi su simpa. Ne zato što jesu simpa, oni su kartonski obrazac klišeja viđenih već sto puta već zato što ih glume simpa glumci. Dwayne Johnson možda djeluje kao trokrilni ormar, ali meni je lik faca, jebiga, možda je u stvarnosti najveći šupak, ali na ekranu djeluje kao kullerski koji ima ponašanje običnog tipa. Ah, Carla Guggino, tu neću ništa ni reći. Ugodna oku, ugodna uhu i izgleda jako dobro, te je veliki plus što nije previše razvikana velika zvijezda. Ioan Gruffudd i Paul Giamatti potpuno su neiskorišteni (Giamatti još i ima zadovoljavajuću ulogu, koliko-toliko) i, eto, popunjavaju ekran. Efekti su… pa, idemo reći pretjerani. Mislim, to je doslovno orgija specijalnih efekata, neki djeluju cool, neki nimalo (pretjerani tsunami val) i to vam je princip – nek se sve nosi dovraga, idemo se zajebavati i rušiti sve što možemo. Upravo taj štih debelog pretjerivanja ima neke simpatičnosti jer naglašava koliko je ovo neozbiljan film, ali simpatičnost ima i ograničeni rok trajanja jer to pretjerivanje zna doći i jako blizu opasno neugodne iritacije. U gruboj osnovi, ovo je gledljiv film, ali za jednokratno gledanje (možda i dva – da ga pogledate doma kad izađe na netu) i svakako neće ući u vrh filmova katastrofe (tamo ionako već poduže čami The Towering Inferno) ali nalazi se u dobrom društvu sličnih, glasnih, bučnih, nabrijanih i onih gdje logika baš nije najuočljivija stvar (Twister mi prvi pada na pamet) i svakako vrijedi pogledati ga u kinu. No, ja volim gledati takve stvari, da mi slušni bubnjići vibriraju još koji dan nakog gledanja (novi Mad Max mi je u tom rangu) pa ovo nikako nemojte shvatiti kao iskrenu preporuku već onako, za probrane gledatelje koji se ne srame reći jasno i glasno – da, mi gledamo ovako popcorn budalaštine.

7605064,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7643740,4ed6S3v2zWk1GD6UDxN8BlwT0pTtOMusvGW2t6vM_WRbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7735594,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7735596,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7735608,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7735610,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7735627,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== 7735677,Q9dpB8jitxuDkdRiMYAXLdPnWFqRtVXKAO28Io7_jhBbMtSCVai_EnHoxeVgiZb1aX+nfpXBgAMmtjWsCqzvHg== maxresdefault San-Andreas-2015-Movie-Images san-andreas-2015-movie-wallpaper

 

 

 

Oglasi
Komentari
  1. Hank Moody kaže:

    Disaster movie? Malo engleskih izraza 🙂 Kupljen sam sa ovim, samo još da odem do kina i pogledam ga i to će biti to 🙂 Ipak ovo jeste film za kino dvorane, mozak na pašu, prst u uho i ta seljačka priča 🙂

  2. Deckard kaže:

    Spomenuo sam taj izraz 😀 Odlično, drago mi je da ima neki odjek, iako, nemoj me proganjati ako ti se ne svidi previše 😀 No, istina, film kao da je stvoren za kina, neće imati takav odjek na malom ekranu.

  3. thegreatduck kaže:

    Uh, ovo je na kraju ispalo bolje nego što sam očekivao. Al u pravu si, moglo je biti i bolje, pogotovo što se iskorištenosti Ioaina Gruffuda tiče.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s